Pokrenuli smo kampanju „Nađi original“ sa ciljem da širu javnost upoznamo sa pojmom oznake geografskog porekla kroz priču o četiri animirana junaka koji sa ponosom govore o svom kraju iz koga dolaze.
PAPRIČKO AJVARIĆ
Znate kad kažu da neko sija? Da neko osvetli sobu kada uđe u nju? E pa to je on. U svakoj čorbi savršena mirođija, kao da je samo on falio. Malo podseća na neki egzotični začin, preplanule crvenkaste kože i slatkog mirisa koji lebdi u vazduhu i nakon što ode iz sobe. Iskren, topao i nasmejan, kao da je vekovima isti, što samo uliva dodatno poverenje u njega. Oduvek je bio ovako dobar i zna se da će takav i ostati. Kako palanka kaže: “Prati ovog veseljaka sunce ko kuče toljaga”. To je naš PAPRIČKO AJVARIĆ, poznatiji i kao Leskovački ajvar, južnjak sa oznakom geografskog porekla.
MESAN LJUTIĆ
“Srem, Srem, divni moj svinjski Srem!” Ako prođete pored njegove kuće, često ćete ga čuti kako pevuši ovo svojim prasićima. Neki misle da je ćaknut, ali on stvarno nije kao drugi svinjari. On zna šta ga čini dobrim domaćinom i uživa da provodi vreme sa svojim njuškama. A kad ledeni vetar krene da zavija i šiba po ravnici, vreme je da se posveti svojoj porodici, založi vatru u ognjištu, smesti se za čelo stola i u tihom zadovoljstvu posmatra kako se oko njega polako okupljaju njegovi najdraži. I ove zime je spremio iće i piće koje će im, bez ijedne reči, staviti do znanja koliko mu je stalo i koliko ih sve voli. To je naš MESAN LJUTIĆ, poznatiji u narodnu kao Sremski kulen, Sremac sa oznakom geografskog porekla.
MALINETA ŽBUNIĆ
Kažu da je Rzav najčistija reka u Srbiji, ali to nije jedini razlog zašto joj je omiljena. Spustiti se u brda do bistre ledene vode i sesti podno visokog žbunja, prstiju izgrebanih od njegovih tankih grana i sitnog trnja, obeležilo je njen život. Kažu da joj je neki predak došao iz daleke Amerike, i možda baš zato nekad u snovima vidi duboke kanjone i prostrane pustinje. Ali, koliko god ovi prizori bili veličanstveni, ona zna da su njena kuća u brdu, reka i sve male pritoke koje hrane nju, njenu porodicu i njeno podneblje, ipak najlepše na svetu. To je naša MALINETA ŽBUNIĆ, u narodu poznatija kao Ariljska malina, crveno zlato Srbije sa oznakom geografskog porekla
SLATKO MEDIĆ
“Oduvek je bio bistar i nežan”, kažu svi koji su se o njemu starali i podizali ga, ali nije ih bilo malo. Stalno su zujali oko njega, jer još od jako malih nogu nisu mogli da odole osmejku koji mu nije silazio s lica, samo se slivao sa jedan kraj usana na drugi. Otkad je progovorio, njegove reči ih miluju kao šerbet upaljeno grlo. Otkad je prohodao, samo trči po livadama i šumama odakle donosi cveće, a svaki cvet zna po imenu i aromi. Satima skuplja lipove cvetove i miriše ih, pa ih ponosno stavlja u staklenu teglu na trpezarijski sto, da svima mogu da ulepšaju dan kao njemu. To je naš SLATKO MEDIĆ, u narodu poznatiji kao Fruškogorski lipov med, slatki Sremac sa oznakom geografskog porekla
Ovaj projekat realizuje se u okviru programa „Aktivni građani – bolje društvo: Zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije“, koji realizuje BOŠ uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).